Majka me ostavila kad mi je bilo 12. Na dan venčanja, 14 godina kasnije, izabrali smo otvoreno mesto i jedino je omanja kapija sprečavala da neko uđe. Ipak, nismo ni računali da će iko doći. No, tu kapiju je preskočila jedna starija žena, sede kose, lica belog kao avet i shvatila sam da je to moja majka. Bila je pijana i vidno uznemirena. Plakala je i molila me da joj oprostim. Bila je sva u nekim modricama, obučena u krpe, nije izgledala kao ona uređena dama koju sam davno poznavala. Uništila mi je najlepši dan u životu, a za 14 godina, nije se setila da me ikad pozove ili poseti. Tata i muž su samo prišli da me zagrle jer sam grcala u suzama, na dan kad je osmeh trebalo da mi bude najširi, ja sam se osećala kao pokisla. Kad sam se smirila, ona se samo poslužila s hranom sa stola i pobegla smejući se kao kakav ludak. Prošlo je 2 meseca i još se ne mogu smiriti. Pitam se čime sam ja zaslužila takvu majku?
Nema komentara:
Objavi komentar