Prije deset godina oženio sam se za preljepu ženu. To je bila jedina osoba za mene i jedina koju sam volio. Naravno i našeg sina. Mogu reći da je to bila ljubav na prvi pogled. Upoznali smo se Osijeku na jednoj zabavi. Nikad neću zaboravit taj trenutak. Moj prilazak njoj sa tolikom tremom da sam sve zeznuo kod uleta, ali na svu sreću je ispalo simpatično tako da mi nije zmjerila već smo tada dogovorili se za kavu. I tako nakon par mjeseci smo se oženili i dobili našeg sina. Bio je lijep brak svih ovih godina. Ona je kolko sam je onda znao bila dobra žena. Stvarno sam za nju mogao reći da je bila jako kvalitetna osoba. Bilo se lako za dogovoriti oko svih naših bitnih problema. Jedan kvalitetan brak. Ja sam privatnik tako da mi je posao da putujem po okolnim selima i prodajem naše proizvode. Inače proizvodimo poljoprivredne alate. Posao je krenuo u svoj toj krizi za čudo, ali kriza više nije bila u poslu negu našem braku kad sam saznao što mi se doma događa dok me nema. Nisam zapravo ništa sumljao u početku, ali osjetio sam da smo se distancirali. Nije bilo više toliko ljubavi kao na početku. I znao sam da brak ima i uspona i padova, ali ovo je bilo drugačije. Osjetio sam to. Kad god bi odlazio primjetio sam da mi žena nije tužna već sretna. I onda sam posumljao. Čak su mi i susjedi rekli da kad me nema da dođe neki muškarac i da im je poznat. Kao misle moj prijatelj Zlatko s kojim sam radio prije. Nisam ništa spominjao svojoj ženi nego sam odlučio to saznati na svoj način. Dobar sam sa elektronikom tako da sam sastavio skrivenu kameru u svojoj sobi. Dobro sam je sakrio da nema nikakve sumlje. Opet otišao na put. kad sam se vratio i pogledao kameru nije nikoga bilo samo moja žena. Nikakvog ljubavnika. Čak sam na neko vrijeme se pomirio da je to možda neka moja paranoja, ali odlučio sam se nakon par mjeseci opet to napraviti. Ovaj put je bilo uspjeha na moju žalost. Imao sam što i vidjeti. Taj moj prijatelj Zlatko i moja žena u krevetu. Očajan sam bio. Skupio sam snage i sve joj pokazao. A što mislite kako je bilo. Najteže vrijeme za nas. Ona narvno nije imala opravdanja, ali pokušala je ipak da se pomirimo. Rekao sam ne. Ali ne znam da li sam krivo napravio. Ona je rekla da je to bio trenutak slabosti i da me često nema i da nam je brak u krizi, ali da me voli. Želi me natrag i želi da popravimo brak.Otišao sam trenutno od doma kod svojih u staru kuću, ali možda da se ipak vartim? Radi našeg sina možda? Ne znam kako će on sve to proživjeti. Sad smo mu neku priču rekli da ja više kao putujem, ali nemožemo zauvijek tako.Ima ko kakav savijet?
Nema komentara:
Objavi komentar